|
Ljiljana, kako si došla do toga da počneš da šiješ i od kada šiješ? Imala sam sreće pa se kod mene talenat za crtanje vrlo rano razvio. Tako su počele najpre da nastaju kreacije na papiru. S obzirom na to da je moja mama krojačica, a da je moj glavni hobi bio seckanje krpica, sve se vrlo spontano, ali direktno razvijalo u pravcu šivenja. Sa 13 godina sam bez mamine pomoći, od nekih starih farmerki, sašila sebi korset od teksasa. I to po kroju iz Burde! Da li šiješ sa strašću? Iako sam skoro dvadeset godina aktivno u tekstilu, krojevima i koncima, nikad mi nije dosta! Pre bih rekla da se ta strast stopila s ljubavlju. Ili obrnuto. Sam čin nastajanja ili oblikovanja modela zahteva puno pažnje i strpljenja. Ipak, kad se završi, to je taj savršen osećaj koji je teško opisati rečima. Baš kao i strast! Baš kao i ljubav! Da li šiješ po krojnim listama iz časopisa ili na osnovu sopstvene ideje? Uvek krećem od sopstvene ideje. Onda ideju prenesem na papir, ili direktno iz glave na materijal. Ukoliko koristim krojne liste, prilagođavam ih svojoj početnoj ideji. Krojne liste koristim iz Burde, zbog proverenih dimenzija, ali i zbog uštede vremena kod šivenja. Na osnovu čega biraš boju i vrstu materijala? Vrlo često materijal izabere mene. Vrlo često se iz njega i izrodi ideja za model. Ali, ukoliko već imam jasnu predstavu o tome kako bi taj budući model trebalo da izgleda, onda ga u svojoj glavi već imam i u određenoj boji, i u određenom materijalu. Dalje samo pratim putokaze svoje ideje. Da li šiješ za sebe ili za druge? U glavnom šijem za sebe. U stvari, sa tom idejom krenem, ali se često dešava da svoje modele na kraju poklonim dragim ljudima, kojima se oni posebno dopadnu. Da li imaš neki prostor gde šiješ i koje vreme biraš za šivenje? S obzirom na to da živim u iznajmljenom stanu to znači da moram biti spremna i na iznenadne selidbe, pa bi moj prtljag morao da se svede samo na neophodno. Šijem u radionici moje mame. Nažalost ona se nalazi čak u Nišu, mom rodnom gradu. Za šivenje biram svaki slobodan trenutak kada mogu da otputujem iz Beograda i izolujem se kod kuće. Tada skoro sve vreme provedem u pomenutoj radionici. Da li imaš neki komad odeće koji si sašila, a da možeš da nam ga pokažeš? Prilikom našeg prvog viđenja, pokazala sam vam samo par poslednjih modela koje sam uradila u saradnji sa mojom mamom. Mama je moj najoštriji kritičar i ,,desna ruka”. Skoro devedeset odsto svoje garderobe sam sašila u saradnji sa njom. Od svih modela nekako se sama izdvojila ,,gospođica haljina od trikotaže”... Kada je haljina nastala i da li si je šila za neku određenu osobu ili priliku? ,,Haljina od trikotaže” se desila jedne noći u Leskovcu, u maloj fabrici trikotaže u kojoj sam radila kao modni kreator. Završavala sam kolekciju za Sajam mode u Diseldorfu, pa sam poželela da i za sebe napravim nešto posebno, u duhu te kolekcije. Nešto u čemu bih ja bila odevena na Sajmu. U dogovoru sa tadašnjim programerom, ispleli smo posebno parče trikotaže koje sam ja iskrojila i spojila na mašinama za šivenje. Kasnije sam je samo malčice doradila, tako je dobila i podsuknju od dezeniranog tila s karnerom. Kada si haljinu obukla prvi, a kada poslednji put? Dakle, prvi put sam haljinu obukla januara 2006. a poslednji put na dan mog rođendana, početkom marta ove godine. Da li postoji neka fotografija ili neki drugi dokument vezan za tvoju haljinu? Baš prilikom njenog prvog nošenja načinjena je ova fotografija, ali ne vidi se baš lepo s obzirom na to da je vrlo pročišćenog, nenametljivog kroja, i da je rađena u paleti modela čitave izložene kolekcije. Na fotografiji se mogu videti ja, kako stojim iza štendera sa kolekcijom. Kolekcija je u prvom planu. Verujte mi, osećaj koji sam imala noseći tu moju haljinu, može se jasno videti na mom licu... Da li se sećaš nekog komplimenta u vezi te haljine? Prvi kompliment usledio je baš onda kad sam se prvi put i pojavila u njoj. I sad mi izmami osmeh kad se setim tih lepih reči o haljini. A to neka ostane naša mala tajna... Na šta te podseća ta haljina? ,,Haljina od trikotaže” je vrlo čistih linija i mekane forme... U antracit boji, sa jedinim detaljem na podsuknji, to je karner od tila koji diskretno izviruje. Nekako me podseća na stare, crno-bele fotografije ili crno-bele filmove Odri Hepbern. Da li ta haljina nosi neke ,,ožiljke” (fleke, rupe, tragove nošenja...)? ,,Haljina od trikotaže” ima posebno mesto u mom ormaru i prosto je određena samo za važne i lepe događaje u mom životu... Samim tim je i njen tretman poseban... Nije se dogodilo ni jedno iznenađenje koje bi narušilo njen sadašnji izgled... Previše je mirna i tiha za fleke i rupe... Šta će se dogoditi sa haljinom? Da li si je namenila nekome ili ćeš je pretvoriti u nešto drugo? ,,Haljina od trikotaže” se polako pretvara u malog svedoka promena stilova i boja u mom ormaru. Ona živi sa mnom, zna da njoj vreme ne može ništa, postala je moja vrlo dobra prija- teljica s kojom, ili u kojoj se uvek dobro osećam. A pravi pri- jatelji su retki, zar ne?! Zato ih treba čuvati kraj sebe i negovati... ,,haljina od trikotaže” je definitivno jedna od njih. Ljiljana, hvala ti na razgovoru! |
Beograd, 14.5.2008. u 20.30 časova
